Зграда Војног музеја
Данашња зграда Војног музеја на Београдској тврђави је почела да се гради 1924. године за потребе Војногеографског института по нацрту руског емигранта, архитекте Васиљева. Већ 1926, она се јавља на разгледницама Калемегдана и београдске тврђаве.
Пошто је током Другог светског рата, стара зграда Војног музеја знатно оштећена, а поред тога је била превазиђена величином музејског фонда, било је потребно да се пронађе ново решење за смештај Војног музеја. Како се 1955. године Војногеографски институт преселио у нову зграду, одлучено је да се зграда уступи Војном музеју као најприкладније решење, с обзиром на тврђавски амбијент који је одговарао тематици Војног музеја. Велика површина зграде од 1600 м2 је одговарала за израду велике поставке, а сутерен је био одличан за смештај збирки и конзерваторских радионица. Адаптација зграде је препуштена познатом архитекти Ђуки Кавурићу који је водио радове од 1956. до 1959. године. Целокупна зграда је уз извесна дозиђивана, у потпуности адаптирана за специфичне потребе Војног музеја по модерним стандардима.
Од 1959, Војни музеј се налази у препознатљивој згради, једном од симбола београдске тврђаве.
Зграда музеја 1956.
