Збирка застава до 1918. године

 

 
 
Најбројнија код нас, и изузетно вредна, збирка застава чува се у Војном музеју у Београду. Од самог оснивања Музеја, 1878.године, сходно Правилима из 1879, наредбом војних власти међу првим предметима на чување предате су му ратне заставе из минулих ослободилачких ратова. Када је 1904. године отворена прва постака, у Музеју је већ била збирка од 232 заставе. Нажалост, иако евакуисана са осталим предметима ова драгоцена збирка је похарана. Део збирке је 1920. године, захваљујући труду репарационе комисије, враћен из Пеште. У време од обнављања Музеја 1917. године, још на Солунском фронту, до поновног отварања 1937. године прикупљен је завидан број војних застава, што уступањем одређеног броја из фонда Народног музеја /1928. године/, што поклоном краљевског Двора и музеја земаља савезница из Првог светског рата. Улога Народног музеја у прикупљању, још од његовог оснивања 1844, и чувању једног броја застава у време Другог светског рата, је веома значајна.
 
Застава, знамење одавно познато на нашим просторима, чува се са нарочитом пажњом. С` обзиром да су израђиване од осетљивог материјала, тешко је било сачувати заставе које су несумљиво постојале у средњевековној српској држави. Настарије заставе у овој збирци су из времена Првог српског устанка. Ту су заставе из буна, устанака и ослободилачких ратова српског народа у 19. веку, неколико дворских и спомен застава, те савезничке, добровољачке и свакако ретке противничке, заплењене у ратовима. У збирци је и неколико турских застава које се прикупљене откупом 30-тих год 20. века. Најбројније су пуковске заставе српске војске. Од 51 додељене српским пуковима 1911. године, сачувано их је 47 , од којих је једна у париском војном музеју. Под овим заставама српски пукови су се борили у два балканска и Првом светском рату.
 
Многе од старих застава су и вредна уметничка дела чије су нацрте или осликавање радили познати сликари. Рађене су најчешће од платна, рипса, броката, а ређе од свиле, са различитим хералдичким знацима, грбовима, мотивима значајних догађаја, ликовима светаца, разним техникама, некад сликане , некад везене. Колорит устаничких застава је разноврстан, нарочито до 1809. године када су уведене једнообразне регулашке заставе. До тад су коришћени хајдучки или црквени барјаци. Сачувано је неколико барјака, као и један црквени, с почетка Првог српског устанка, разноликих по симболима, колориту, димензијама и материјалу израде. Нажалост, већина застава из 19. века није сачувана. О њима сведоче прописи по којим су допремане на чување у Музеј, као и сачувани акварели о њиховом изгледу. Ипак, сачувано је неколико барјака, српских и добровољачких из српско-турских ратова 1876-78. године. Успешном конзервацијом спашене су многе заставе, од којих су многе биле у фрагментима. Тако данас имамо, посебно вредне, две руске козачке заставе рађене у спомен руско-турског рата 1828-1829. године.
 
Поред ових старих, у Музеју се чувају и заставе из 20. века. Међу њима мањи број је из периода Краљевине Југославије, док су најбројније заставе партизанских јединица НОВЈ, касније ЈА. Међу њима највредније су заставе пролетерских бригада, дивизија, корпуса, али и појединих батаљона. Сачувано је и неколико застава нацистичке Немачке и фашистичке Италије. На заставама јединица ЈНА, које су додељиване од 1954. године даван је нагласак на идеолошка обележја.
 
 

Збирку обрађује : музејски саветник Анђелија Радовић 

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

Важнији линкови

Пратите нас