Збирка одеће и униформи
Збирка броји око 5000 предмета и састављена је од разноврсних предмета од којих се истичу национални костими, униформе и архивалије. Њихов сразмерно велики број представљају дарови потомака, или учесника историјских догађаја. Знатан део униформи ранијих периода преузет је из Народног позоришта, војних слагалишта, расформираних војних јединица, итд.
У збирци се чувају наши национални костими, народне ношње са бивших југословенских простора, примерци турске одеће из XVI века, а дакако и униформе страних земаља, чији се фонд непрестано увећава. Од особитог су значаја војна одела из ранијих времена, јер омогућавају упоређивања и изучавање преплета међусобних утицаја. Уз униформе и одећу, у збирци се чува и помоћни јахаћи прибор, који је сатавни део коњичке униформе.
Посебно место у збирци заузимају наши национални костими. 
Ово казује о склоности Војног музеја ка неговању не само војних него и културних традиција, али и о схватању драгоцености тих предмета као претеча првих униформи у нас. Неки делови националног костима настављају свој живот кроз одевање народне војске, која је са стајаћом чинила својеврсно двојство све до 1883. године.
Ово казује о склоности Војног музеја ка неговању не само војних него и културних традиција, али и о схватању драгоцености тих предмета као претеча првих униформи у нас. Неки делови националног костима настављају свој живот кроз одевање народне војске, која је са стајаћом чинила својеврсно двојство све до 1883. године.
Униформа, у правом смислу речи, јавља се у Србији у време Првог српског устанка. Нема података о томе да се једнообразно војно одело носило и током Другог српског устанка. Приликом попуњавања збирке униформи, водило се рацуна о више критеријума. Први је, да сваки историјски период, уколико је могуће, буде представљен одређеном униформом. Збирка садржи предмете из устаничке Србије, Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, потом периода Другог светског рата и послератног развоја. Због пропадања текстила, није сачувано много оригиналних војних одела из Првог српског устанка и Кнежевине Србије. Ова празнина је унеколико попуњена реконструкцијама израденим по нацртима проф. др. Павла Васића. Друга важна смерница у попуњавању збирке, везана је за заступљеност сва три вида војске и чинова свих рангова, војника, подофицира и официра. Ову скалу чинова највећма примећујемо код униформи збирке из периода ЈНА. Ваљало би поменути присуство не само војног, него и цивилног службеног одела. То знаци да се не занемарују други сегменти историје и показује став Војног музеја да се без брижљивог проучавања одела цивиних служби, тешко може изучавати војна униформа.
Поред естетског критеријума, једна од смерница у прикупљању предмета је одабир најкарактеристичнијих примерака из одређеног временског периода. У збирци се налазе униформе гласовитих личности наше историје, као што су краља Александра Карађорђевића, војводе Степе Степановића, генерала Павла Јуришића Штурма, затим знаменитог српског политичара Илије Гарашанина, кнеза Данило Петровића, чувеног војсковође и дипломате Ђуре Хорватовића и многих других. Посебно треба истаћи да збирка униформи садржи примерке војне одеће који упадљиво одражавају конкретне војно- техничке и идеолошко-политичке промене у држави и друштву. Тако, од краја XIX и почетком XX века, у начелу, од интензивно обојене, сјајне и изразито декоративне, униформа постаје практичнија, једноставнија и колористички смиренија. Војни музеј поседује велик број официрских и војничких мундира на којима се могу регистровати те промене. Пада у очи заступљеност униформи које су задржале свој изворни модел, а само су се временом незнатно мењале. Реч је о униформама сивомаслинасте боје, која уведена прописом из 1908. године, остаје до данас обележје копнене војске. То се односи и на присуство коњичких гардијских униформи, чији се изглед установљен 1861. године у мањој мери мењао све до 1941. године.
Збирка је богата и униформама установљеним прописом из 1946. године. Оне су инспирисане совјетским моделом, са карактеристичним тврдим еполетушкама, које 1953. године бивају истиснуте у складу са новом политичком преоријентацијом земље на раскидање са овим узорима, јачање Титове власти и идеје о самобитности југословенског социјализма. Знатан део збирке покривен је управо униформама из периода ЈА и ЈНА., Крој, облик и материјал одела установљени 1953 и 1955. године остали су готово непромењени све до данашњих дана, са јасном изменом у ознакама на шапки, дугмадима, рукавима и нараменицама блузе уведеним 1994. и 2007. године. Ове промене су биле саображене са императивом модерног ратовања и очувања српске традиције и националног идентита.Осим предмета који одсликавају богату националну историју, од немалог значаја су и примерци униформи страних армија. Реч је о предметима Царске Русије и земаља Источног блока, као и предметима немачке, италијанске, америчке, француске и друге провенијенције. Велики број ових предмета су пристигли као плод међумузејске сарадње и добијени су разменом са другим музејима. Нарочит куриозитет су униформе и војне инсигније које потичу из Царске Русије, а припадали су некадашњем Руском одељењу који је постојао у Војном музеју између Првог и Другог светског рата.
