Конзервација
Потреба да се музејски предмети сачувају постојала је још од првих дана отварања нове музејске поставке Војног музеја, 1937. године, када су постојале две радионице: столарска и пушкарска. То су били сами почеци заштитарских делања, који без обзира на уложени труд нису били они којима би се могла похвалити нека озбиљнија служба која се бави конзервацијом музејских предмета.
Године 1960, пресељењем у нову зграду, такође на Калемегдану, основане су, и најсавременијим уређајима и алатом (за то време) опремљене две радионице-лабораторије за текстил и метал. Потреба и разумевање ове значајне музејске делатности, од стране управе музеја, а захваљујући ондашњим материјалним приликама, пружила је музејским конзерваторима могућност усавршавања својих знања из ове области у еминентним светским центрима за конзервацију и рестаурацију. Преносећи своја знања и практично учествујући, стручњаци из Војног музеја пружали су помоћ за очувањем “музејског блага” другим установама културе ондашње Југославије. Нажалост прилике у земљи 90-их година нису биле оне којима би се могли похвалити у смислу просперитета у било којој области, нарочито културе, образовања а самим тим и музејске делатности.
Данас унутар Војног музеја егзистирају две конзерваторске радионице-лабораторије за текстил и метал ,материјале од коих је израђен највећи број музејских предмета: текстил-одећа, униформе и заставе; метал-оружје и опрема. То је чињеница која нас сврстава међу малобројне музеје у земљи који се могу похвалити могућношћу да континуирано, свакодневно унутар Музеја обавља послове заштите и одржавања музејских предмета. На овим пословима су ангажовани један дипломирани конзерватор-рестауратор за текстил и два конзерватора за метал.
Конзерватори:
дипл. конзерватор-рестауратор
Горан Вујиновић, конзерватор за метал
конзерватор за метал
