Библиотека

 
 
После оснивања Војног музеја, 1878. године, поред прикупљања музејских предмета у његове фондове похрањивано је и писано благо. Брижљиво прикупљан, обрађиван и чуван библиотечки фонд, углавном из области опште и националне историје, војне науке, историје уметности, археологије, етнологије и музеологије на српском и светским језицима, значајно је увећан и данас има око 12.500 књига и преко 6.000 часописа.
 
Најстарија књига у библиотеци Војног музеја је из друге половине XVI века, штампана у Венецији 1574. Овде се чува неколико дела штампаних током XVII века у Бечу, Венецији, Нирнбергу, Амстердаму, а која се односе на историју европских држава које су имале додира са дешавањима на Балкану и утицајем на њега. Дела из XVIII века нису реткост у овој библиотеци. Посебно место заузима тротомно дело о принцу Евгенију Савојском из 1729. Ова принчевска Војна историја, луксузне опреме, илустрована је гравирама на којима су портрети војсковођа, прикази битака и опсада утврђења. Цело једно поглавље посвећено је опсади Београда. Врло вредан и богато заступљен је фонд књига, штампан у Бечу, писан  Готицом.
 
 
Деветнаести век је век пробуђене националне свести српског народа. Српску револуцију, започету 1804. године, су поред Срба, забележили и европски великани као што је Леополд Ранке. Ратна прошлост Балкана, нарочито ослободилачки ратови српског народа у XIX веку оставили су трага у европској историографији. Многа дела су богата подацима о Војној крајини, Српском Војводству, Кнежевини и Краљевини Србији, те Босни и Херцеговини.
Дела истакнутих научника, професора универзитета, с краја XIX и током XX века, утемељила су српску историографију, те заслужују посебну пажњу. Они су уједно били покретачи и уредници научних часописа  у којима су често публиковали грађу из најпознатијих европских архива. Из области војне науке вредна пажње је Стратегија- вештина ратовања, од  Живојина Р. Мишића, штампана у Београду 1908.
 
 
У овој ризници писане речи похрањене су и књиге од уметничког значаја, а које имају и документарну вредност. Међу њима, посебна је књига ”Дародаваоци Војном музеју”. Нацрт књиге и израда је дело сликара руског порекла Всеволда Гуљевича. Текстове је ручно исписао старом ћирилицом, док је поклоњене предмете, најчешће у медаљонима, осликао акварел техником.  
 
Стари часописи представљају посебну драгоценост, било као раритетни примерци, било као извор за проучавање одређених тема из области историје и музеологије.
Библиотечки фонд се непрекидно попуњава новим аквизицијама, разрезом из Централне војне библиотеке, поклонима и разменом са сродним институцијама у земљи и иностранству. На овај начин музеј непосредно прати све новине из историјографије и музеологије и иде у корак са временом.
Сва досадашња музејска издања су такође део овог фонда 
 

Библиотекар: Станица Ђурић  

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

Важнији линкови

Пратите нас