Biblioteka

 
 
Posle osnivanja Vojnog muzeja, 1878. godine, pored prikupljanja muzejskih predmeta u njegove fondove pohranjivano je i pisano blago. Brižljivo prikupljan, obrađivan i čuvan bibliotečki fond, uglavnom iz oblasti opšte i nacionalne istorije, vojne nauke, istorije umetnosti, arheologije, etnologije i muzeologije na srpskom i svetskim jezicima, značajno je uvećan i danas ima oko 12.500 knjiga i preko 6.000 časopisa.
 
Najstarija knjiga u biblioteci Vojnog muzeja je iz druge polovine XVI veka, štampana u Veneciji 1574. Ovde se čuva nekoliko dela štampanih tokom XVII veka u Beču, Veneciji, Nirnbergu, Amsterdamu, a koja se odnose na istoriju evropskih država koje su imale dodira sa dešavanjima na Balkanu i uticajem na njega. Dela iz XVIII veka nisu retkost u ovoj biblioteci. Posebno mesto zauzima trotomno delo o princu Evgeniju Savojskom iz 1729. Ova prinčevska Vojna istorija, luksuzne opreme, ilustrovana je gravirama na kojima su portreti vojskovođa, prikazi bitaka i opsada utvrđenja. Celo jedno poglavlje posvećeno je opsadi Beograda. Vrlo vredan i bogato zastupljen je fond knjiga, štampan u Beču, pisan Goticom.
 
 
Devetnaesti vek je vek probuđene nacionalne svesti srpskog naroda. Srpsku revoluciju, započetu 1804. godine, su pored Srba, zabeležili i evropski velikani kao što je Leopold Ranke. Ratna prošlost Balkana, naročito oslobodilački ratovi srpskog naroda u XIX veku ostavili su traga u evropskoj istoriografiji. Mnoga dela su bogata podacima o Vojnoj krajini, Srpskom Vojvodstvu, Kneževini i Kraljevini Srbiji, te Bosni i Hercegovini.
Dela istaknutih naučnika, profesora univerziteta, s kraja XIX i tokom XX veka, utemeljila su srpsku istoriografiju, te zaslužuju posebnu pažnju. Oni su ujedno bili pokretači i urednici naučnih časopisa u kojima su često publikovali građu iz najpoznatijih evropskih arhiva. Iz oblasti vojne nauke vredna pažnje je Strategija- veština ratovanja, od Živojina R. Mišića, štampana u Beogradu 1908.
 
 
U ovoj riznici pisane reči pohranjene su i knjige od umetničkog značaja, a koje imaju i dokumentarnu vrednost. Među njima, posebna je knjiga ”Darodavaoci Vojnom muzeju”. Nacrt knjige i izrada je delo slikara ruskog porekla Vsevolda Guljeviča. Tekstove je ručno ispisao starom ćirilicom, dok je poklonjene predmete, najčešće u medaljonima, oslikao akvarel tehnikom.
 
Stari časopisi predstavljaju posebnu dragocenost, bilo kao raritetni primerci, bilo kao izvor za proučavanje određenih tema iz oblasti istorije i muzeologije.
Bibliotečki fond se neprekidno popunjava novim akvizicijama, razrezom iz Centralne vojne biblioteke, poklonima i razmenom sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Na ovaj način muzej neposredno prati sve novine iz istorijografije i muzeologije i ide u korak sa vremenom.
Sva dosadašnja muzejska izdanja su takođe deo ovog fonda
 

Bibliotekar: Stanica Đurić

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Poslednje vesti

Važniji linkovi

Pratite nas