ВОЈНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД
Војни музеј је смештен на простору Београдске тврђаве, у најстаријем и најлепшем делу града. Основан је Указом кнеза Милана Обреновића 22. августа 1878. године. Будући међу првим институцијама модерне државе, Војни музеј је представљао весника нове, европске Србије.
Прва стална поставка отворена је 9. септембра 1904. године поводом стогодишњице Првог српског устанка у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића.
Бурни токови догађаја који су уследили утицали су на успоне и падове саме институције. Музеј је страдао у оба светска рата, а потом изнова подизан и обнављан.
Основна делатност Музеја је да скупља, штити, обрађује, излаже и публикује предмете војне провенијенције, од националног значаја из прошлости српског народа. Током 130 година постојања Музеј је израстао у значајну културну институцију са фондом од око 30.000 историјских предмета прикупљених на различите начине: поклонима, откупом, из војних складишта и вишкова, са археолошких налазишта.
Музејски предмети класификовани су у десет збирки према типологији, хронологији и пореклу: археолошка збирка, неколико збирки наоружања, збирка одликовања, застава, униформи и збирка уметничких дела. Музеј такође поседује вредну фото-архиву са преко сто хиљада фотографија и артефаката.
Садашња стална поставка отворена је 1961. године. Изложени експонати датирају од праисторије до савременог доба. У току је рад на припреми једне нове, модерне сталне изложбе.
Изложба о заоставштини војводе Радомира Путника
У Војном музеју у Београду приређена је камерна изложба, на којој су представљени предмети из личне и породичне заоставштине војводе Радомира Путника, чувани у манастиру Жича и Народном музеју у Краљеву. Изложби је присуствовао и праунук војводе Зоран Ивковић.
Највреднији лични предмети војводе Путника и његовог сина Димитрија, ђенералштабног пуковника српске Војске, породичним тестаментом предати на чување Српској православној цркви и неколико предмета у власништву Зорана Ивковића, однедавно су у Војном музеју, који је тиме значајно обогатио поставку своје војводске собе, формиране још 1961. године.
Међу више од 200 предмета, будућих музејских драгоцености, издвајају се оне које је војвода лично користио, од сабље, његове шајкаче с кокардом, еполета, наочара, перореза, преко новчаника са 4 српска новчића, бројних повеља, диплома, плакета, пасоша, породичних и личних фотографија, до одликовања која је поседовао. Ту је и исцрпна лична грађа за историју ратова 1885. године, ту су његове књиге и лична архива. Војни музеј је дошао у посед и комплетне војводине собе, односно кревета, орман и ноћног сточића, изграђених и од пуног дрвета у дуборезу.
Своју богату збирку предмета, драгоцених за војводску собу, Војни музеј је допунио и заоставштином Димитрија Путника, која садржи осам одликовања, официрску ешарпу, еполете, ђенералштабни знак, легитимацију и дипломе о додели одликовања.
Сви ови предмети биће, према речима директора Војног музеја пуковника Мирослава Кнежевића, ускоро изложени у војводској соби, уз Путников портрет.
